FAMOZNO: ODNOS SLABOSTI
U sukobu dugog trajanja između Visoke - da ne kažem baš mladoženjine - i opozicione strane - da ne kažem baš mladine strane - snage reda i mira igraju ulogu koju je na početku rata u Jugoslaviji igrala JNA. Što će reči, pristrasno razvađuju zavađene jebene stranke.
Politička pozadina Visokih uličnih boraca je, da kažemo, jasna: oni su na ulici da bi odbranili status quo (i zaradili neku kintu). Na drugoj strani, politička pozadina protestantskih uličnih boraca - pod uslovom da je uopšte ima - krajnje je nejasna.
Što nas opet vraća na kuhinjsku političku filozofiju. Šta god ko mislio o Visokoj politici, ona je politika, što će reći: praktična realizacija političkih zamisli na terenu. (Lično mislim da bi - da nije praćena trapavošću, demonstracijama sile, tabloidnom pirotehnikom i ubijanjem teškim rečima - ta politika imala više pristalica nego što ih ima, ali koga boli qwrz za moje lično mišljenje.)
N. N. majke protestne invencije misle da se jedna (ponekad i previše) opipljiva politika i jedna organizovana samovolja - kakve su da su - mogu „pobediti“ spiskovima lepih želja i neorganizovanim voluntarizmom.
U toj stvari greše. Tako neće „pobediti“. Ali to ne znači da će „pobediti“ Visoka (mladoženjina) strana u smislu u kome Visoko Mesto očekuje da pobedi. Najtačnije bi bilo reći: svi će izgubiti. I nastaviće da gube do neodređenog dana u budućnosti u kome će neke stvari svima doći u glavu.
I tako mic po mic dođosmo do teme naše današnje kolumne: do odnosa slabosti (ovo „slabosti“ je množina). Visoka politička snaga (onolika kolika je, a nije mala) utemeljena je na slabostima srpskog društva, od kojih je većina bila tema famoznih kolumni. Problem (još uvek respektabilne) Visoke Snage je dotrajalost (uskoro i neupotrebljivost) vekovne srpske politike Srba svih i svuda, kojom se, doduše, još mlatara, ali koja je ostala bez motivacionog benzina i odavno radi na gurku.
Drugi (teži) Visoki Problem je što je unutar srpske populacije sve manje muškaraca i žena koji se mire sa autoritarnim modelom vladavine, ali koji ne uspevaju - niti pokušavaju da uspeju - da artikulišu politiku, ne protivnu, nego suprotnu Visokoj Politici, i da se hijerarhijski organizuju.
I tako dođosmo do glavne slabosti „slobodnih građana“, koja se sastoji u tome što su previše slobodni, što ne priznaju nikakve autoritete iliti kako se to u žargonu kaže: što ne jebu živu silu. Inače, ta je slabost je jedna od glavnih Visokih Snaga.
Kao što sam u više navrata govorio i pisao, tj. džaba krečio, država je nesavršeni mehanizam za usklađivanje društvenih sila, kojih ima tušta i tma, ne samo dve kao u našem slučaju. Ako neka od tih sila prigrabi više uticaja nego što ima realne snage, onda slede pičvajzi. Kako i zašto, to će biti tema naše sutrašnje kolumne.